Saturday, February 28, 2009

Godisnjica braka



Prosto ne mogu da verujem da je proslo već godinu dana. Bila je to najluđa noć u mom životu...ispalo je baš onako kako smo želeli....ma i bolje od toga :-) Kada se čovek osvrne na to, oseti neko posebno uzbuđenje, ali i malu nit tuge, zato što se to već desilo....zato što je prošlo. Ja sam uvek nekako bio nostalgična osoba, a ovaj odlazak u ameriku je to samo pojačao. Ne mislim da je ranije bilo bolje ili da mi je sada bezveze, nego jednostavno čovek valjda pamti najbolje trenutke svog života i ponekad se nama nostalgičarima stvori nenormalna želja da se vratimo u neke od njih. Iz godine u godinu starimo i stalno imam neki osećaj da je ona prethodna godina bila nekako bezbrižnija. Često to nije tačno u nekom finansijskom smislu, ili osećaju sigurnosti, ali jeste tačno na neki drugi način koji je rečima teško opisati. Kada si dete, nekako si zarobljen. Ne možeš da ideš gde hoćeš i kada hoćeš. Svaki dan ideš u školu gde te dočekuju neki profesori kojima je cilj da te upecaju u neznanju i zeznu ti život kako god znaju i umeju. Međutim kada se setim detinjstva, ne sećam se tih momenata, nego upravo onih u kojima sam se osećao bezbrižno. Raznih avantura kada odemo tamo gde nam roditelji ne dozvoljavaju, kada otkrivamo svet, kada nam nije potrebno da se napijemo da bi se dobro proveli, kada nas sve živo uzbudjuje i kada mašta radi 200 na sat....jer kada odrasteš, možeš biti svašta...i pevač i glumac i astronaut i milioner i opasan baja :-) život je pred tobom, pun neizvesnosti. Pet godina u tom periodu predstavlja čitavu večnost.
Mnogo toga se za ovih godinu dana izdešavalo. Daleko više nego što sam mogao kao dete ili mladić da sanjam da mi se može desiti za godinu dana. Pa kako je onda tako proletelo? Otkud takav osećaj? Jel vreme stvarno brže prolazi? Moguće da onaj letnji raspust od 3 meseca koji sva deca imaju najviše utiče na činjenicu da nam se onda godina čini duža.
Možda je cela ova imigracija najbolje bekstvo iz monotonije...iako mi prethodna godina deluje kao da je proletela, ova četiri meseca mi deluju kao večnost. Kada pomislim kako sam se osećao kada sam stigao...deluje mi ko pre 100 godina...jer se sada osećam nekako...domaćim. Možda su čoveku takve promene potrebne malo češće u životu :-)
Kažu da se tradicionalno za prvu godišnjicu poklanja papir, a moderno sat. Iako uopšte nismo marili za to, slučajno je ispalo da smo poštovali tradiciju :-) Ja sam dobio od Danice gomilu kupona za različite usluge (od pravljenja palačinki, do masaže nogu :)) i predivan novčanik, dok je ona dobila od mene karte za koncert Riverdance koji su na poslednjoj turneji trenutno i biće 19. marta u Čikagu. Nismo stigli da ih vidimo u Srbiji, sada ćemo ih videti u Americi (za razliku od us***ih maidena). Osim toga, otišli smo u jedan suši restoran (koji ne služi alkohol i u koji sigurno ponovo nećemo ići...a i ja više neću čitati kritičare, jer nemaju pojma).
Osim godišnjice, ja sam prošli vikend imao Ubuntu Bug Jam sa lokalnom Ubuntu linux zajednicom. Skupili smo se u jednoj firmi i popravljali bugove. Bila je super zabava na geeky način :-) Takođe, prošli četvrtak sam išao sa udruženjem linuxa na neki Tech koktel koji se organizuje svake godine. To su kokteli gde napišeš na cedulji svoje ime i čime se baviš, okačiš je na košulju i tutnjaš kroz masu. Cilj je da se spoje ljudi u istom poslu (oni koji traže posao, oni koji zapošljavaju...generalno sklapanje poslova i sl). Najlepši deo celog koktela je džabe pivo i ulaznica (mada sam ja donirao 5$). Upoznao sam dosta zanimljivih ljudi i rekrutera. Kada smo već kod teme rekrutera, ove nedelje su opet bili veliki otkazi u našoj firmi. Otpušteno je gomila ljudi u Kanadi, baš sa projekta na kojem ja radim. Vezano za taj projekat, ostao je glavni programer u Kanadi i ja sa ove strane bare. Ceo projekat se seli u Srbiju (što se razvoja tiče), glavnog programera sele na drugi projekat...tako da ja ostajem jedini sa ove strane bare. Zašto su mene zadržali ne znam....ali ni ne želim da pitam. U svakom slučaju, ko zna koliko ću još ovde da trajem... Ne mogu oko toga da se nerviram....nije u mojoj moći da bilo kako utičem, biće kako bude.

Evo malo slika:
Slike sa godišnjice
Slike sa ubuntu bug jam
Kako izgleda magla u Chicago

8 comments:

Zana Glisovic said...

Lep tekst :) zaista... drago mi je da polako upoznajemo i tvoju drugu stranu - ne onu koja racuna, programira, i trazi "gde je kvar" i zasto mnoge stvari ni ovde ni tamo ne funkcionisu kako treba :) vec ovu drugu: srecnu, zadovoljnu, setnu, romanticnu... i spremnu za nove pobede :) Jos jednom vam cestitam godisnjicu i zelim vam jos mnogo zajednickih godina i da dozivite jos mnogo lepih trenutaka a da one manje lepe prebolite zajedno :)

Igor said...

SRECNA GOOODIIISNJIIICAAAAA!!!!!
:)))

lorislea1 said...

Bas ste slatki !!
Sretna godisnjica !

Slazem se sa tobom da na neke stvari nemozemo utjecati... Valjda tako mora biti ...Samo pozitivno...

Anonymous said...

Ovako sam ja izgledao na mojoj svadbi: frak, cilindar, bele rukavice. S tim sto sam ja to iznajmio (za flasu Badela) u SNP-u. Kako se do toga dolazi u USA?

kaneolopa said...

@ Anonymous,
molim da se potpisete, inace slika je iz NS

Anonymous said...

Sorry,
Anonymous = Tarzan
vidi
http://www.zelenalutrija.com/member.php?u=162

kaneolopa said...

I mi smo inace za flasu viskija uzeli frak iz SNP (bilo 2 premijere tu noc pa jedva izvukli :D)

Бојан said...

Добри сте,Новаковићи...