Kao što svi već uveliko znaju ja sam već nekoliko dana u Los Angeles-u, radim od jutra do prekosutra. Nikako da se nakačim na neki normalan net i postujem ko svet :/ stoga evo kako je sve krenulo:
Novembar 30.
Evo jednog bloga iz aviona, znam da neće biti objavljen odma ali da dan neku retrospektivu na jučerašnji za mene strašno stresan dan. Kada padneš u kandže robovlasničkog (kapitalističkog) sistema postoje razne opsanosti koji se moraš čuvati. Moja brzopletost me je dovela do toga da se zaposlim za firmu koja blago rečeno izrabljuje ljude, rade po ceo dan za procenat koji nekada možda i ne dođe. Teško mi je trenutno jer smo planirali da ćemo stati na noge sa mojom platom barem nekako, kad ono zajeb žešći. Nema nikakve minimalne plate već samo procenat koji je za moje prve dve nedelje bio $60. Definitivno menjam firmu, ovakav nesporazum i zajeb u životu nisam doživela, ali čovek se uči dok je živ. Sada sam još dve nedelje u ovoj firmi, celu noć sam se razmišljala šta i kako da radim. Imam taj put u LA, ali sa druge strane nemam razloge zašto da ostanem u ovoj firmi jer su me tako zajebali. Za ove dve nedelje odlučila sam da tražim drugi posao i šaljem biografije, a da potom ako ništa ne uspe od toga lepo odem u neki od lokalnih butika ili prodavnica i zaposlim se tamo, jer mi je ovo bio najlošiji potez u životu. Trenutno mogu da iskoristim što god je moguće više od ovog puta, moram da napravim što god je više moguće prodaja, da bi mogla da ispoštujem barem malo onaj tv koji smo uzeli i sony playstation 3.
Sada mi samo ostaje da uživam u pogledu iz aviona još nekoliko sati dok ne stignemo i da se u potpunosti posvetim poslu da bi mogla da imam što veći profit (kao da do sada to nisam radila, samo mi nekako nije išlo za rukom). Negde na pola puta polako shvatam opasnosti svih zamki američkog sistema.
Naravno da sam ponela losa kojig mi je kolja doneo iz kanade, mislim da mi sada još više nedostaje. Priroda odavde iz ove perspektive izgleda preterano, prelećemo sve te ogromne pustoši, prelepe planine i sve brazde koje prate to, Možete barem malko pogledati na slikama koje sam napravila, znam da to ne može da dočara ono šta se vidi. Evo za 20 minuta slećemo i nadam se da će mi možda ova promena atmosfere dati malko više sreće sa tim prodajama.
Decembar 01.
E evo ga konačno smo tu i svesni toga. Sedim u bašti lokala koji nam je pored posla, pijem konačno pravi espreso u pravoj šoljici. Čoveče ne mogu da verujem konačno sam uspela da pronađem dobar espreso i da nije u nečemu plastičnom. Ovde je prelepih 25 stepeni celzijusa, a u Čikagu pada sneg. Naravno kakva firma takav i smeštaj takva i organizacija. Umesto u Holiday in-u završili smo u Hollywood in – u i to south side. Nije strašno ništa samo što nas tri delimo jednu sobu na dva kreveta, ja sam se uspela izboriti da imam svoj krevet za sebe :D. Danas imamo puno stvari da naučimo ovde se sve radi na totalno drugačiji sistem, treba se i u to sve uklopiti. Juče nismo mogli da pronađemo gde nam se nalazi smeštaj pa smo na ceremonijalni doček sa ručkom i predavanja došli direkt sa aerodroma. Sinoćke sam bila kod Žane i Zokija na rođendanskoj žurci :D. Malo toplog dočeka nikada nije na odmet naročito kada je sa hajnekenom :D.
Decembar 04.
Nema puno sreće nas u grupi niko nije uspeo u toku jednog dana da napravi više od jedne prodaje, svi su nesto skenjani jbg nema para :(.
Nadam se da će se danas nešto promeniti kada krenemo jer "No one say no on friday". Svu su nešto pokunjeni, ne znamo sa ovim ljudima, kanda su malko retardirani. Kao iz onog filma dude where is my car. Dude! Sweet! mislim ko da pričaš sa nečim što nema veze sa vezom moraš em sporo da pričaš i da objašnjavaš sve kao detetu. Jbg takva je situacija, svi su nešto letargični po ovom vremenu. Jedina stvar koja me ovde jako plaši su novogodišnji ukrasi i džingl bels bez snega, kao iz nekog lošeg horor filma.
Došla je subota, Žana i Zoki su me pokupili posle posla i provozali smo se po Sunset bulevaru Mulolland dr. i Beverly hillsu. Za početak evo nekoliko slika iz aviona i sa prethodnog okupljanja ovde
Novembar 30.
Evo jednog bloga iz aviona, znam da neće biti objavljen odma ali da dan neku retrospektivu na jučerašnji za mene strašno stresan dan. Kada padneš u kandže robovlasničkog (kapitalističkog) sistema postoje razne opsanosti koji se moraš čuvati. Moja brzopletost me je dovela do toga da se zaposlim za firmu koja blago rečeno izrabljuje ljude, rade po ceo dan za procenat koji nekada možda i ne dođe. Teško mi je trenutno jer smo planirali da ćemo stati na noge sa mojom platom barem nekako, kad ono zajeb žešći. Nema nikakve minimalne plate već samo procenat koji je za moje prve dve nedelje bio $60. Definitivno menjam firmu, ovakav nesporazum i zajeb u životu nisam doživela, ali čovek se uči dok je živ. Sada sam još dve nedelje u ovoj firmi, celu noć sam se razmišljala šta i kako da radim. Imam taj put u LA, ali sa druge strane nemam razloge zašto da ostanem u ovoj firmi jer su me tako zajebali. Za ove dve nedelje odlučila sam da tražim drugi posao i šaljem biografije, a da potom ako ništa ne uspe od toga lepo odem u neki od lokalnih butika ili prodavnica i zaposlim se tamo, jer mi je ovo bio najlošiji potez u životu. Trenutno mogu da iskoristim što god je moguće više od ovog puta, moram da napravim što god je više moguće prodaja, da bi mogla da ispoštujem barem malo onaj tv koji smo uzeli i sony playstation 3.
Sada mi samo ostaje da uživam u pogledu iz aviona još nekoliko sati dok ne stignemo i da se u potpunosti posvetim poslu da bi mogla da imam što veći profit (kao da do sada to nisam radila, samo mi nekako nije išlo za rukom). Negde na pola puta polako shvatam opasnosti svih zamki američkog sistema.
Naravno da sam ponela losa kojig mi je kolja doneo iz kanade, mislim da mi sada još više nedostaje. Priroda odavde iz ove perspektive izgleda preterano, prelećemo sve te ogromne pustoši, prelepe planine i sve brazde koje prate to, Možete barem malko pogledati na slikama koje sam napravila, znam da to ne može da dočara ono šta se vidi. Evo za 20 minuta slećemo i nadam se da će mi možda ova promena atmosfere dati malko više sreće sa tim prodajama.
Decembar 01.
E evo ga konačno smo tu i svesni toga. Sedim u bašti lokala koji nam je pored posla, pijem konačno pravi espreso u pravoj šoljici. Čoveče ne mogu da verujem konačno sam uspela da pronađem dobar espreso i da nije u nečemu plastičnom. Ovde je prelepih 25 stepeni celzijusa, a u Čikagu pada sneg. Naravno kakva firma takav i smeštaj takva i organizacija. Umesto u Holiday in-u završili smo u Hollywood in – u i to south side. Nije strašno ništa samo što nas tri delimo jednu sobu na dva kreveta, ja sam se uspela izboriti da imam svoj krevet za sebe :D. Danas imamo puno stvari da naučimo ovde se sve radi na totalno drugačiji sistem, treba se i u to sve uklopiti. Juče nismo mogli da pronađemo gde nam se nalazi smeštaj pa smo na ceremonijalni doček sa ručkom i predavanja došli direkt sa aerodroma. Sinoćke sam bila kod Žane i Zokija na rođendanskoj žurci :D. Malo toplog dočeka nikada nije na odmet naročito kada je sa hajnekenom :D.
Decembar 04.
Nema puno sreće nas u grupi niko nije uspeo u toku jednog dana da napravi više od jedne prodaje, svi su nesto skenjani jbg nema para :(.
Nadam se da će se danas nešto promeniti kada krenemo jer "No one say no on friday". Svu su nešto pokunjeni, ne znamo sa ovim ljudima, kanda su malko retardirani. Kao iz onog filma dude where is my car. Dude! Sweet! mislim ko da pričaš sa nečim što nema veze sa vezom moraš em sporo da pričaš i da objašnjavaš sve kao detetu. Jbg takva je situacija, svi su nešto letargični po ovom vremenu. Jedina stvar koja me ovde jako plaši su novogodišnji ukrasi i džingl bels bez snega, kao iz nekog lošeg horor filma.
Došla je subota, Žana i Zoki su me pokupili posle posla i provozali smo se po Sunset bulevaru Mulolland dr. i Beverly hillsu. Za početak evo nekoliko slika iz aviona i sa prethodnog okupljanja ovde
3 comments:
A bila si ljubomorna na ottawa-u....ccc...nemam reci, osim "Hocu i ja..hocu i ja" :-)
Stvarno deluje prelepo ona slika iz hotela, ko iz filmova. A o Mullholand drv. da ne govorim.
Danas smo bili na raznim mestima vise o tome u narednom blogu
Dasha studira amerikanizaciju :)))
Pa chuj, svaki pochetak je tezak... ali snaci ces se ti, ne brinem...
Post a Comment