Baka Cica - In Memoriam

Prošlo je već dve nedelje otkako je umrla baka, a ja nikako da sednem i sklopim par rečenica o njoj. Ne znam ni sam zašto, ali nekako mi je teško da pišem o njoj. Verovatno zato što ima toliko toga da se kaže, da bih mogao do sutra pisati, a opet ne bih znao odakle da počnem. Jedino što mi je drago je što sam uspeo još jednom da je vidim letos kada sam bio u Srbiji. Imala je divan život i zavidnu starost (89 godina). Uspela je da doživi da joj deca imaju oko 60 godina, najstariji unuk 34, a jedan se i oženio. Svi smo izašli na dobar put, a deca su već eto pred penziju. Da smo malko "brži" doživela bi i praunučad. Do zadnjeg trenutka bila je okružena porodicom i prijateljima. Voleo sam jako da odlazim u Sentu kod nje, pogotovo u srednjoj skoli kada sam bio toliko otuđen od okoline u Novom Sadu, da sam odlazio za Sentu skoro svaki vikend. Uvek bi me dočekali topli sendviči u petak uveče, a za subotu i nedelju bi ona i Vaja spremali šta god bi poželeo. Vrata njene kuće su uvek bila otvorena za sve, od komšiluka do mojih drugara koji su često sa mnom dolazili u Sentu. Svaki put kada bi se vratili iz noćnog života u sitne sate, iako bi se trudili da je ne probudimo...to je bilo gotovo nemoguće. Čim bi stigli iz njene spavaće sobe bi se čulo "Hoćete li sladoled? Hoćete li nešto da vam spremim da jedete? Jeste gladni? Gde ste bili? Kako je bilo?". Jednostavno joj ništa nije bilo teško kada su unuci u pitanju. Kad god pomislim na nju prvo čega se setim je njen glas kada mama i ja taman stignemo u Sentu i zazvonimo na vrata. Uvek se čuo njen uzbuđen glas sa druge strane "Evo ih! Stigli su!" dok bi se sa Vajom utrkivala ko će pre stići da otvori vrata (tu je Vaja uvek bila pobednik). Kao mali sam redovno sa njom i dedom gledao filmove. Pošto je deda bio slabijeg vida, ona bi čitala ceo film. Najsmešnije mi je tu uvek bilo što deda na pola filma zaspi u fotelji, a ona to ne primeti nego nastavi da čita :-)
Ostavila je divan trag u životima svih koji su je poznavali. Mnogi ljudi kraj detinjstva smatraju momenat kada napune 18, neki kada odu u vojsku, neki kada se ožene. Za mene njen odlazak predstavlja kraj detinjstva i presrećan sam što je trajalo 31 godinu. Bako, hvala ti za to.