Back to Šikago

Eve mene nazad u USA. Pre nego što večeras odemo na festival Magnificent Mile gde će biti milion svetiljki, rock koncerti i na kraju vatromet, rekoh da malo i ja sumiram utiske svojih prvih mesec dana ovde, a i utiske iz Kanade. Mnogo vas me pitalo kakvi su ovde izlasci i sl. Pa recimo da je to karika koja nedostaje. Ne želim da preaudiciram, jer nisam bio noćnim klubovima, diskotekama i sl...ali ovo gde smo do sada bili nam se nije baš nešto preterano svidelo. Naravno, mnogo toga zavisi i od društva, a mi u većini slučajeva izlazimo sami. Kao prvo, svaki pub u kojem smo bili (osim jednog-dva u Otavi, ali to nije Čikago) se svodi na isto. Gomila 500 inči plazma turbo mega giga TV-a okolo celog bara (pokrivanje 360 stepeni). Osim u WC-u, ne postoji mogućnost da sediš bilo gde u baru, a da ti tv ne zauzima 80% vidika. Na tim televizorima je naravno njihov fudbal (u Kanadi je hokej). Sezona traje 365 dana u godini (ako nije fudbal, biće bejzbol, ako nije to...biće hokej). Utakmice prate svi...mlado, staro, muško, žensko....svi (osim nas koji smo tek stigli vamo). Prosto ne mogu da verujem da je filmska industrija nastala u Americi, čovek bi očekivao da je to ovde najpopularnija stvar...ali nije...daleko je ispod fudbala i bejzbola. Ja nažalost spadam u one koji su i u Novom Sadu čudaci...jednostavno ne pratim ni fudbal, ni košarku, ni tenis, ni odbojku, ni vaterpolo...ama ništa od toga...lično smatram bilo kakvu vrstu zabave (igranje video igre, čitanje knjige, gledanje filma, programiranje, akovanje linuxa, surfovanje webom, odlazak na koncert/pozorište/opera/balet, odlazak u kupovinu namirnica, bacanje đubreta, kuvanje, pranje, čišćenje snega, pisanje ovog bloga, instaliranje windowsa, podešavanje dial-up modema, čitanje udžbenika iz sociologije, kartanje, igranje čoveče ne ljuti se i ostalih ne/društvenih igara (uključujući i FRP) itd.) daaaaleko zabavnijom od gledanja bilo kakvog sporta (da ne pomenem i to koliko je zabavnije provesti to vreme igrajući taj sport, nego gledajući ga). Naravno, kada ovo amerima pomenem oni demantuju i kažu da nisu svi barovi takvi, samo irski pub-ovi. Onda ja pitam da li ima Irski Pub negde sa Irskom muzikom umesto velikih crnja koji našminkani trče za nekom loptom i skaču jedan na drugog usput....e to ne umeju da mi kažu, jer ih to ne interesuje. Onda ih naravno pitam da mi navedu neki pub....i dobijem uvek 2-3 ista imena u Čikagu, poprilično udaljena od mene i za njih mi uglavnom trebaju kola. A čak i da odem to je bluez i jazz za kojim baš i nisam nešto oduševljen. Inače, muzika u ovim NFL/Irskim pubovima je stvarno super...jedini je problem što niko ne obraća pažnju na to....to je sporedna stvar. Do sada smo prošli bar 20 pubova u okolini (negde ušli, negde samo videli spolja situaciju) i svi do jednog su bili kakve sam opisao...samo je jedan u malo manjoj meri takav. Deluje mi da jedan blizu nas možda nije takav...ali još nismo imali vremena da ga istestiramo :)
Sve se nadam da smo u nekom pogrešnom kraju gde su mladi japiji kod kojih je NFL popularan i da negde drugde ima dobrih mesta za izlazak. Danica ima malo više sreće od mene, pa joj je ekipa na poslu dosta mlada i vole da izlaze zajedno...pa ćemo i to videti. Cilj je naći što više društva. Još jedna stvar koju sam slušao u Srbiji je da ameri vole da se odvaljuju od alkohola...e pa ovako...ja još nijednog pijanog amera video nisam. Ama baš nijednog. Nadvuanog jesam, ali pijanog...najo. Video sam ih u Kanadi, ali tamo sam video i preteranu rock svirku, ali u Chicago...najo. Još jedna stvar je da ne treba zaboraviti da smo ostavili pušenje kada smo stigli ovde....pa nekako i sam izlazak je lošiji...uvek ti fali nešto...verovatno bi mi i u srbiji bez cigare izlazak bio bar upola lošiji.
E sada...utisci iz Kanade. Iako dosta stvari deluje isto....po meni ipak postoji velika razlika između Kanađana i USA...ali to može biti i samo subjektivno mišljenje, bazirano na mom iskustvu, ne želim ovde da donosim neke zaključke bez dovoljno podataka. Jednostavno, meni deluje da su kanađani za nijansu "prljaviji". To bi se moglo prevesti i kao "opušteniji" ili "jednostavniji" ili kako god. Takođe mi se svidelo činjenica da je emigracija kod njih deo neke njihove kulture. Kod njih je emigranti čine većinu populacije i to im spada u neki ponos...svi su došli od nekud. Samim tim i restorani neke nacionalne kuhinje deluju mnogo više kao da si baš u toj državi (uključujući i higijenu :)), u Čikagu su mi svi malo amerikanizovani. U Kanadi su više ti restorani pravljeni za ljude te nacije da jedu tu (ako je kineski, pun je kineza i svi pričaju kineski :)). Naravno, Kanađani su me vodili da mi pokažu najbolje iz svog grada i u tome su uspeli. E sada, negativna strana Kanade je....užasno veliki porezi, prohibicija alkohola i cigara...totalna. Cigare sam video da u radnjama drže u nekim limenim boksovima, jer ne smeju biti izložene (ok, više ne pušim...pa me to ni ne interesuje)....a alkohol ne može da se kupi (čak ni pivo). Verovatno postoje neke specijalne radnje za to, ali ja ih nisam video. Recimo da su samo ovo dovoljni razlozi da mi se USA više svidi :).
Što se posla tiče, tamo je ekipa sa kojom radim već mesecima...uglavnom su mladi i skroz ok. Moram priznati da je odlazak tamo bio izuzetno produktivan što se posla tiče i da mi je nekako daleko više prijalo tamo raditi, nego ovde u Čikagu. Ovde su ipak svi na drugom projektu i osećam se malo usamljeno. Neko može reći: "Bole te uvo, niko te ne kontroliše", ali nije u tome poenta. Jednostavno volim timski rad i da se sa ljudima uživo dogovaram šta i kako...a i da mogu sa nekim da podelim uspehe i padove uz pivo posle :-) Imali smo veliki uspeh ove nedelje (konačno je proizvod pušten u prodaju), pa smo u petak malo i slavili...šef naručio tonu pice i doneo 3 gajbe piva :-) Imali smo i jednu prezentaciju svega što je urađeno i šta treba da se uradi u budućnosti. Stvari deluju optimistične...ali nikada se ne zna...možda ih samo predstavljaju tako.
Na slici smo ekipa iz Otave i ja.
Pogledajte sutra-prekosutra blog ponovo...ovde cu staviti link sa još slika, sada nemam vremena.