Thursday, October 30, 2008

Druga nedelja prodje


Pozdrav svima. Prođe i druga nedelja. Eh...tako će valjda i godine brzo proleteti :) Već smo se malo aklimatizovali ovde, a život nastavlja svojim tokom, pa i ovaj blog počinje sve više da trpi...no...ne damo se :-)
I tako dok iščekujem svoj rođendan, rekoh koju reč malo da napišem. Stigao nam je i SSN još u ponedeljak. Moram priznati, mnogo brže nego što smo se nadali, a danas mi je stigla i prva plata :-) Što se SSN-a tiče, iako ti otkačiš u obrascu da ti se automatski podnese prijava, na nekim aerodromima to ne urade. Chicago O'Hare je jedan od takvih. Generalno, procedura je veoma jednostavna. Odeš sa pasošem u jedan od office u gradu (ima ih dosta), popuniš neki formular (osnovna pitanja, nikakve komplikacije), uzmeš broj, sačekaš (ja sam čekao svega par minuta), predaš...i to je to. U roku od dve nedelje ti stigne SSN na kućnu adresu (nama je stigao za manje od nedelju dana).
Konačno imamo nešto nameštaja. U prethodnom blogu je Danica opisala kako smo nabavili prvu turu (mnogo hvala Dejanu i njegovoj ženici još jednom za to...stvarno su neverovatno zlatni). Pre 2 dana, stigla je i druga tura. Naime, Danica se prijavila na neku freecycle listu. Jedna divna ženica nam je dala kuhinjski sto, 4 stolice, dve fotelje iz 50-ih i stočić lampu. Ustvari, dala nam je još stvari, ali nismo mogli potrpati u auto, pa ćemo to za vikend (mada je i ona zvala da kaže ako bude imala prilike, da će nam doneti na vrata...prosto neverovatno). Ženica je inače policajac, seli se uskoro na floridu (jer ide u penziju), pa ima malo viška nameštaja....pun podrum. Ovog puta glavni akter je bio Vlada, kojem se ovom prilikom neizmerno zahvaljujemo. Uspeli smo sve to nekako da potrpamo u njegovog golfa. Žao mi je što nismo poneli aparat da to slikamo...konstrukcija je bila...prava rumunska...otvoren gepek, sa kanapima vezana zadnja vrata, kako bi sve stalo zajedno sa nama :-) Bogu hvala na ikei, pre polaska smo ispred bakutine kuće rastavili sve što se moglo rastaviti. Napravio sam i par slika kancelarije gde radim. Ovde je sve u znaku halloween. Sutra su velike parade i zurke, a posebno je ova godina interesantna jer 31. pada na petak. Mi smo pazarili samo jednu kostursku glavu, boje za lice i sprej za kosu...pa napravicemo jos nesto. Mozda sutra bude i neke rasprodaje, pa još napazarimo :) Još nemamo pojma ni gde ćemo ići. U Americi otkada smo došli imamo jedan problem koji nismo imali u Srbiji....prevelik izbor. To je toliko velik izbor, da prestaneš da razmišljaš. Recimo da ako imaš jedna vrata gde možeš ući, onda nemaš izbora, ako ih imaš dvoje, onda ti je izbor mali, ako ih imaš 4-5, onda imaš pravi izbor....e sada....ako ih imaš 4538, e jbg...uđeš na prva pri ruci (ili ako ti neko da neki savet), ne možeš ni da pregledaš šta ko nudi. E ovde je baš tako. Sutra ima bar jedno 800 žurki u gradu...svi nude super provod, svuda dj ovaj-onaj, kokteli ovi-oni...bog te pita. Imaš nekoliko parada (noćas smo videli neke lude bicikliste sa nekom njihovom paradom i nekim čudnim biciklima na sprat). Još jedan primer je supermarket. Pravili smo špagete i trebao mi je paradajz sok ili paradajz pire....jedva nađoh. Ustvari, otišao sam u taj deo i video jedno 80 varijacija. Gnječen, mešan, organski, veštački, ovakav, onakav, ovaj začin, onaj začin....ma daj...hoću prokleti paradajz. Što je najgore nisam iz te gomile ništa ni uzeo, kasnije je Danica na nekom sasvim desetom delu naišla na nešto što deluje da je ono što nam treba :) O biranju samih špageta neću ni da govorim....recimo da za dosta stavki provedeš mnogo duže vremena birajući, nego što si planirao :-)
Još malo pa rođendan...ovoga sam se otprilike danas tek setio. Uvek sam bio pompezan kada mi se približavao rođendan...a sada...eto, još jedan dan. Na svu sreću poklapa se sa njihovim praznikom, pa možda i bude sutra lep provod. Eto...još samo krevet/futon da nabacimo i na konju smo :-)
Slicice mozete pogledati ovde

- Pre dolaska vamo mnogi će vam pričati o tome kako možeš da iznajmiš kamiončić za 20$ na dan i fino sve preseliš. To je tačno....ako imaš kreditnu karticu, a pošto si tek stigao...nemaš je...tako da...zaboravite na tu ideju (bar za početak).

- Prosto je neverovatno kada se nađeš u ovako nekom dalekom gradu gde nemaš nikoga, koliko ljudi koje pre toga nikada nisi sreo su spremni da ti pomognu. Drago mi je da takvi ljudi još postoje...i hvala vam još jednom svima.

5 comments:

Dragan Matic said...

Koka kola na radnom stolu. E bas si pravi amerikanac postao. :-P Sta bi sa stallmanovom filozovijom?

dreamerns said...

E pazi....dzabe je...sto cu kupovati pepsi, kada mi firma daje dzabe coca colu :)
Inace, otkrio sam ovde neki mountain drew...pa uglavnom to pijem

stephen61 said...

Zdravo od Vere i Stivena! Drago nam je da ste se lepo smestili - stan izgleda lep i vi srecni. Izbor paradajza je ocigledno izuzetan. Citamo u nazad i nismo jos dosli do pocetka. Puno vas vole Vera i Stiven - do sledeceg puta.

Leelana said...

Ovde je sad 14h, i mnogo mislim na vas uspavane, kako ste se proveli sinoc :). Mi smo slavili moj rodjus + odlazak do Routa na maskenbal. Bilo je svega :))) Nemanja je imao pokusaj corpse painta na faci koji mu je nacrtala Tea (do kraja u fazonu, naravno) ispred Aurisa. Joj :D

kaneolopa said...

Cekaj srtpi se treba blog da napisemo posebno i o tome :) sve zajedno sa slicicama