Hrana, hrana, hrana ...

Eh...ovo je bio zanimljiv vikend, dosta novih stvari, nadam se samo da ću se svega setiti :-)
U petak sam išao sa firmom u jedan mongolski "all you can eat (sve što možeš pojesti..tj jedi koliko hoćeš :))" restoran. Interesantno je da se restoran nalazi odmah do studija Oprah Winfrey (ko ne zna ko je ona, neka google-a). U svakom slučaju, restoran je mnogo interesantan. Imaš ogroman izbor svežeg voća, povrća, mesa, različitih sosova i sl. To se sve nalazi u na jednom ogromnom stolu, zajedno sa kuvanim pirinčem (različitih vrsta), kojekakvim rezancima i sl. Ti uzmeš činiju i kreneš da stavljaš šta ti se sviđa. Kada fino izmiksaš razne stvari, onda staviš i kombinaciju sosova i začina i predaš na pult. Takođe, imaš jedan štapić na kojem piše broj stola i tvoje ime, koji zabodeš u svoju činiju. Oni pokupe tu činiju i peku tvoju mućkalicu na nekom ogromnom roštilju. Kada se ispeče, konobar ti donese za sto. Taj ceo cirkus možeš ponoviti koliko hoćeš puta, i to sve za 10$. Mi smo svi obrnuli 2 porcije. Prvu sam kombinovao na kineski način (malo sam bio pogubljen prvi put :)), a drugu sam stavio kineske rezance, sa ananasom, govedinom, šargarepom, kukuruzom, graškom (ako je to uopšte bio grašak) i dve vrste karija (indijski žuti i tajlandski crveni). Ala je bilo dobro :) Živela Amerika :) Tada sam saznao da je Čikago inače najbolji u USA što se tiče nacionalnih kuhinja. Ovde ima sve... Sada tek vidim koliko je ovde lako ugojiti se...moramo se paziti. Kuvamo što više možemo sami, što manje restorana :) Generalno, Ameri jako vole da idu u teretanu, ali ne zato da bi bili super fit, nego da mogu što više da jedu :) Bar su mi par njih tako rekli...vrištao sam od smeha. Elem, subota je takođe bila zanimljiva. Za doručak smo (konačno) otišli u pravi američki Diner. Sve onako kao u filmovima. Priđe ti odmah neka žena i sipa kafu...i kasnije ti stalno nadopunjuje, nemož joj dokazati da je 2 velike šolje kafe i više nego dovoljno. Naravno, ti platiš samo jednom...dopuna je za dž. Naručili smo neki američki doručak, to je 2 jaja, 2 kobasice, 2 parčeta slanine i 2 palačinke sa šlagom i sirupom od javora. Rasturili smo se tu. Ove palačinke sa javorovim sirupom su stvarno ekstra. Juče je inače počela proslava halloween-a. Sada se sve te džidža bidže mogu naći za jaaako jeftine pare na popustu. To su popusti od 80%. Tako da možeš kupiti neku ekstra masku za 2-3$ koja bi te u Novom Sadu papreno koštala (bar 40e). Mi smo već pazarili par gluposti..čisto da se nađe :). Juče nam je šoping čini mi se bio dosta jeftin..kupili smo puno stvari za 60$. To je 4 pune kese. Uglavnom tako neka kolićina stvari me u merkatoru košta oko 50$, ali smo ovde kupovali i stvari koje tamo nikada ne bismo kupili (npr...veliko pojeftinjenje sira za tople sendviče, jedno pakovanje duplo veće od onog u Srbiji je koštalno malo više od 1$...mi odmah tri pakovanja kupili, sada ne mislimo neko vreme o siru). Naravno, kupovali smo sa karticom za popust i uštedeli nekih 15$. Ovo je već drugi put da štedimo oko 20%, ali biramo stvari koje su na popustu. Zato smo danas kupili hleb od 7$...jes duplo veći od onog u Srbiji..ali 7$. Doduše, moram priznati da je ovo najbolji hleb koji sam u životu jeo...a i navodno nema aditiva i tih gluposti...zato je i skup.
Zanimljiva stvar je bila za ručak. Sada ćemo mi da pravimo jaja sa slaninom. Kupili smo neku slaninu iseckanu na režnjeve (samo takve imaju u američkim radnjama). Još gledali koja je na popustu. Međutim, ono što nismo videli je to da malim slovima pored piše "Maple (Javor)". Kada sam ih stavio u tiganj, a ono krene da mirise na Javorov sirup...majko mila. Pogledam ja bolje, kada ono na slici palacinke sa javorovim sirupom i preko njih slanina. Majko mila....sta sve ovi ameri jedu...
Eh...a tek sinoćni izlazak...e to je bila avantura. Kao prvo, neki pub-ovi već slave noć veštica, iako je to tek u petak. Samim tim na ulicama su bili, batman, superman i cela bratija, kao i razne vile i balerine, ma svega... Krenusmo ti mi u neki novi deo, da malo ispitamo. Kad ono...ne lezi vraže, upadosmo u sam suvi centar boystown-a. Nisam ni znao koliko je to blizu nas. Vijore se gay zastave na sve strane. A pošto je maskenbal...da vidiš tu lepotu. Gejša je matorac od 50 godina, pa onda imaš i sličnu opaticu i sl. Ušli smo u jedan bar za koji je Danica ranije pročitala da je druželjubiv za heteroseksualce. To je bar u koji homoseksualci (tipovi) dovode svoje heteroseksualne prijatelje. Danica je otrpilike bila jedna od 10 devojaka u baru u kojem je bilo bar 500 ljudi. Raspričali smo se sa šankerom koji je bio gay panker :). Tu je bilo interesantno...jako :) Posle mi je neki dvometraš bacao komplimente :). Nakon toga smo otišli u naš stari bar, gde je prelepa crnkinja prišla Danici da joj kaže da je slatka...tako da je i Danica dobila svoju gay porciju za subotu veče :) Ovog puta smo probali japansko pivo i moram priznati da je jedno od najboljih piva koje sam probao.
Osim ovoga, ovi dani su se sveli na moj posao i standardno vijanje nameštaja (igranka bez prestanka, o kojoj više neću ni da pišem). Imam osećaj da ću ovde preskočiti kupovinu auta i odmah preći na kamion...da se više ne mučim :) Ovde je imati vozačku podrazumevana stvar...toliko podrazumevana kao što se podrazumeva da sa svojih 30 godina znaš da čitaš. Možeš iznajmiti kombi za 20$ po danu za prenos robe, a možeš iznajmiti i tim nosača nameštaja i čitavu ekipu za selidbu za milion dolara...ali ono što ne možeš iznajmiti je kombi+vozač kombinaciju (ili ja bar nisam uspeo da nađem). U svakom slučaju...najverovatnije ćemo otići u lokalnu radnju i kupiti najjeftiniji futon sa dostavom za nešto više od 500$.

Eh...eto...nismo pisali dva-tri dana, ali se sve nadoknadilo :)

Naravno, ima i slika...one su ovde

PS> Sada je malo drugacije, jer sam saznao da na u****om flickr-u moram da platim za preko tri seta. Vidim ja da cu morati svoj blog i gallery negde da postavim, ovo sve flickr, picasa i sl. ne valjaju nista