Chicago - drugi dan

Ustajemo ujutru u 7:30h (još uvek se navikavamo na vremenske razlike) i kuvamo prvu kafu u šoljama od stirpora u mikroalasnoj u nedostatku ikakvog sudja. Sinoć smo prebacili dušek iz dnevne u spavaću sobu za promenu :-) Spavaća soba je nekako malo hladnija od dnevne, iako su obe dosta tople, a grejanje nije uključeno. Kako ovo radi, još nismo provalili, kao ni programator za AC (ili šta god to bilo). Ovde u Americi ne koriste klime kao u evropi, nego one iz jednog dela na prozorima (kakve su u Srbiji bile 80-ih godina). Stvarno su u nekim stvarima staromodni. Taman smo se javili ljudima u Srbiji (otkrili smo da nekim cudom radi Skype), kada se na vratima pojaviše majstori. Prvi dan smo prijavili da neke stvari ne funkcionišu u stanu...i eto njih. Čim su ušli, jedan je delovao kao "naš". Ne samo zbog akcenta...nego...jednostavno je delovao tako. Nije prošlo dugo vremena, a čoveku je zazvonio mobilni i on krene da priča na srpskom :). Situacija je bila malo cudna....čovek se trudio da ga ne skontamo....ali ne ide :) U svakom slučaju popraviše sve što je trebalo.

E sada kreće prava avantura. Završili smo sa majstorima i krenuli na put walmart-a. Cilj je bio da danas kupimo sve sitne potrebštine vezane za kuću (od šolja i tanjira, pa do četke za wc), a sutra da obavimo ikeu (ako je ikako moguće). Odemo mi na google maps i nađemo najbliži walmart (koji je i dalje jaaaako daleko). Nema frke...pogledasmo autobuse, aha, dve ulice, dva busa...ma nema frke. Naravno, nismo se bas raspitali u koji kraj idemo....sta moze biti dve ulice udaljeno...
Ovaj prvi bus nas proveo pored obale....dosta lepa tura. Stigosmo do drugog busa na pocetku neke avenije (a walmart je negde na trecini njene duzine (broj 4650)). Ono što još nikako da se naviknemo je da u Chicagu ulice mogu biti i po 50 km duzine (cifru sam odvalio, ali stvarno su jaako dugacke). I krenemo mi lepo tim busom, prodjosmo pored Bucktown-a...mnogo lep kraj. I tako ti mi idemo i što dalje odmičemo, sve je interesantnija okolina. Belci izlaze napolje, crnci ulaze u bus. Okolina sve skrnavija i skrnavija. U busu sve više istetoviranih repera i različitih likova. Na kraju ostadosmo jedini belci u busu...i avantura se dalje nastavlja. Nisam rasista, ali da ste videli ove likove u tom busu...mislim da bi se svako uplašio. Pogledam brojeve oko sebe, a mi tek na 3000....o boze, ima li kraja ovoj ulici. Stigosmo nekako nakon sat vremena klackanja i do walmarta. Okolina ne deluje bas najsigurnije, tako da smo gledali sto pre da pretrcimo onaj parking i udjemo unutra. A unutra...........pa recimo da Rodić u Novom Sadu deluje ko trafika naspram ovog. Nije nam trebalo dugo da se totalno izgubimo. Jedino što moram priznati je da je walmart stvarno jeftin i ima svega i svačega. Nakupismo se mi dvoje kolica...jednu stolicu, čitav escajg, teflon tiganj, đuvečaru, ma komplet kuhinju (bez električnih sprava), metle, četke za wc, tanjiri, čaše, jastuci, peškirići, navlake, čaršavi, jednu stolicu :) itd. Spizdismo 350$. E sada treba nazad, naravno busom necemo preneti sve ovo. Pozvasmo taksi, kad ono ko pandure da sam zvao. Jesam li spomenuo da smo u prodavnici bili skoro jedini belci? Pita mene ovaj operater, pa kako se zovem, pa kuda zelim da idem itd. Pomislih, koji je ovom? Dosao taksista po nas sa onim veeeelikim americkim taksijem. Covece sve smo utrpali u gepek. Vozi on nas tako fino i pita, a jeste li vi novi ovde? Kaže on "Pa znate imate blize prodavnice u vasem kraju...imaju isto dobre ponude. Znam da je ovo walmart, ali nije ovde da se ide bez kola. Nije bas...sigurno, a i taksisti ne zalaze u taj kraj" :) Imali smo sreće, kaže, da je on slučajno bio u blizini...inače bi čekali i po 2 sata. Sve je on nama lepo pomogao i dao nam adrese prodavnica za drugi put. Kada smo došli kući pogledali smo koji je to kraj u kojem smo bili....Austin, ....jedan od najozloglašenijih krajeva Chicaga. Vodili smo se onim jug je opasan, a ovo je bio zapad...medjutim u Chicago-u to ocigledno nema veze. Samo kad smo mi stigli u naš Lincoln Park živi i zdravi :)
Posle toga smo otišli u counter....mesto koje je jako popularno ovde, gde sam poručujes kakav burger hoćeš da ti naprave. Imaš izbor od mesa, do svega....pa ti tamo popunjavaš neki upitnik i onda kao dobiješ neku papazjaniju :) Moram priznati da je dosta ukusno, ali i malo skupo (verovatno zato sto to Oprah preporučuje i sl). Sinoć smo videli da je to krcato...pa ko veli...ajd da probamo. Šaljem i jednu sličicu odatle.