Chicago - prvi dan

Vec duze vremena zelim da pocnem da pisem blog, ali nikako mi to ne polazi za rukom. Pokusavao sam par puta i imam mozda 2-3 bloga u zadnjih 2 godine :-)
Ovo iseljenje u Ameriku u meni je probudilo neku zelju da ovog puta istrajem u tome, prvo zbog toga sto mi je lakse da opisujem svoje utiske na jednom mestu, odakle svi koje interesuje mogu da citaju, a drugo jer mislim da ovo moze biti zanimljivo, a i mozda nekom buducem imigrantu korisno. U svakom slucaju, ovaj blog cemo pisati zena i ja naizmenicno.
Elem, da skratim pricu :-) Zena i ja smo na lutriji dobili zelenu kartu za USA. Odlucili smo da odemo u Chicago, jer sam ja tamo dobio posao (tj. nastavio da radim za istu firmu za koju sam i u Srbiji radio, samo u Chicagu).
Nadam se da cu imati vremena da napravim neki antidatirani blog o pripremama za ovaj put, jer ovde direktno krecem sa prvim danom u USA.
Na aerodromu nas je docekao Milos, covek koji je svojim blogom pomogao mnogim dobitnicima zelene karte, jer su tu pocele da se razmenjuju sve informacije vezane za to, kao i razlicita iskustva. Danas se to pretvorilo u forum: zelenalutrija.com Jos jednom se Milosu ovde neizmerno zahvaljujem jer mislim da i sam nije svestan koliko nam je pomogao. Posle leta koji je ionako dugo trajao, morali smo na granici cekati jos sat i po, jer je bilo gomila emigranata iz razlicitih zemalja (uglavnom azija i bliski istok). Nakon toga, potrpali smo se u Miloseva kola i uputili ka stanu. Posle toga je sledilo raspakivanje i sl. Nazvao sam drugog poznanika iz Chicaga (Vladu), koji nas je obezbedio krevetom na naduvavanje i fenom (posto nije imao pumpu, pa smo se sluzili fenom i ustima :)). Takodje nam je doneo i pokrivac. Njemu se isto neizmerno zahvaljujem, jer bez njega mislim da bih jos spavali na podu pokrivajuci se kaputom. Sledi pismo koje sam bio slao prijateljima nakon prvog dana, koje opisuje neke prve utiske.

Sto se prvog utiska tice....moram priznati da je bilo zanimljivo. Ovde je sve totalno drugacije nego u evropi, ali totalno...od brava na vratima do svega. Malo sam juce bio uplasen (i jos sam) od svega toga....ali se polako smirujem. Moram priznati da su ovde i mirisi i ukusi skroz drugaciji od onih na koje smo navikli. Citav grad ko da ima neki miris....na svu srecu taj miris nije odbojan, samo nekako...cudan. Zgrada u kojoj smo ima hodinke ofarbane u crvenu boju i neke cudne lustere (nisam jos slikao, ali uskoro cu)...tako da izgleda malo spooky :-)
Ovde je inace dosta skupo (recimo da je ovde 100 dolara kao u srbiji 1000 din)...tako da prica o tome kako je amerika jeftina su mitovi i legende. Ima stvari koje stvarno jesu jeftine, ali hrana (ona stvar za koju kazu bas da je jeftina) je skupa, a pogotovo kucne potrebstine (tipa pasta za zube 4-5$ i sl :-) Kreveti i sl. stvari ubijaju, a ikea se nalazi u tri lepe materine. Sto se bacanja stvari tice, tu su ljudi u pravu. Evo jutros sam naisao na predivan krevet sa sve dusekom pored kontejnera u mojoj zgradi. Pazi dusek je 80% beo ko sneg. Jedini problem je sto je juce padala kisa i skroz je jedna stana mokra i propala....jbg....zato se u ameriku seli leti, a ne u jesen.
Ono sto jeste tacno je cinjenica da je izbor ogroman....ali bas ogroman. Sta god da smislis....ima da se kupi. Takodje, tacno je i to da je sve ogromno.....prosto neverovatno. Mislim da je to stvar koja me je ovde najvise i uplasila. Bili smo u jednom parkicu 150 metara odavde gde smo susretali veverice i patke. Veoma je lepo...a te veverice bukvalno skakucu oko tebe :-) stvarno su slatke.
Jos jedna stvar koju ljudi pricaju u srbiji, a nije tacna je hrana. Stalno sam slusao price kako je americka hrana grozna i bezukusna....to su gluposti. Sve do sada sto sam jeo ovde je bilo izuzetno. Jeste tacno da su im jela sa drugacijim ukusima koji nama nisu poznati (sto je i lepota svega, ako mene pitas), ali to ne znaci da je lose ili bezukusno. Takodje imaju specijalizovane radnje za stvari o kojima mi ne mozemo ni da sanjamo. Danas smo bili u nekoj specijalizovanoj radnji za kokice, gde spremaju kokice na 1001 nacin u nekim specijalizovanim pecima. Bili smo i u nekom lancu milksheak-a....koji sve pravi prirodno. Pred tobom ti cedi voce, blendira sa sladoledom itd....stvar je preterana. Takodje, imaju i neke preterane sendvice.....ma milina.

Inace, mozete videti slike prvog dana: http://www.flickr.com/photos/31483745@N07/sets/72157608092685434/

Nikola